Svake godine sam pisao detaljne recenzije, i razgovarao sa kolegama o fenomenu Trogrlic. Ne mogu da razumem kako se ovako nesto desi, da vas toliko velika briga bude. Da tako lose uvedete studente u svet psihologije, a to je cast. Pazite, da dobijete sansu da za oblast koja ce tek biti vazna, za koju se toliko ljudi interesuje, koja toliko moze da pomogne, koja je izgradjena od hiljade godine filozofije i nauke; da za tako bitnu oblast dobijete sansu da kazete kako je sve ovo pocelo, sta je kontekt toga, iz cega se sastoji, kakva je dinamika danas, medicinki model i kuda ce sve ovo ici, itd - umesto toga, vi date neku literaturu od pre 30 godina kad vas je verovatno i poslednji put i licno interesovalo, ali da se razumemo, ne uci se ni iz tih papirusa, nego iz bedne, tridesetostrane skripte. Ovo je problem. Da profesora Veljka nema, ja ne bih znao nista o istoriji ove oblasti koju sam zavrsio. Kolege iz BGa mogu da nas POJEDU na ovu temu. Apsolutna 0 za trud. I manje od 0, jer je mnoge razocaralo i umanjilo vidike, pa su mnoge kolege kadnije donele odluke da idu na IO smer, jer "sta drugo". Najsramnije je bilo sto sam sa jednom koleginicom ucio iz udzbenika, dok su svi ostali ucili iz skripte i pokupili lake desetke. Mi smo poneli osmice. Mi smo to znanje iz Motivacija i Emocija usvojili, zapravo, ali nismo zaboravili da profesoricu Trogrlic nije briga i da ne radi svoj posao. Njeni izborni predmeti vaze za lake, kada ne zelite mnogo da radite. Ne znam sta da kazem vise. Los profesor. Nije moralo tako biti.
